Dezinfekcija zgrada za vrema korona virusa i pandemije COVID-19
U jeku pandemije korona virusom, stambene i poslovne zgrade spadaju u kritična mesta koja mogu potencijalno da nas ugroze kada je u pitanju virus COVID -19.
- Ulazi,
- liftovi,
- stepeništa i
- gelenderi
su kritične tačke preko kojih veliki broj ljudi posredno rukama može doći u kontakt sa korona virusom iz razloga što se korona virus zadržava na čvrstim površinama.
U borbi protiv zaraze korona virusom jedna od najboljih mera je mera dezinfekcije
Po definiciji dezinfekcija je postupak ili način suzbijanja mikroorganizama svodjenjem na najmanju mogucu meru. Postupkom dezinfekcije se ne može u potpunosti eliminisati virus korona kao i ostali mikroorganizmi sa neke površine ili iz nekog prostora, ali se u velikoj meri može smanjiti njihova prisutnost i samim tim smanjiti mogućnost zaraze.
Kako dosadašnja iskustva govore da se virus COVID -19 zadržava neko vreme na čvrstim površinama, dezinfekciju je poželjno raditi što češće, nekoliko puta u toku dana. Uzimajući u obzir ove činjenice ne možemo nikako biti sigurni da se sa dezinfikovanih površina ne može preneti zaraza korona virusom.
Pošto smo u vanrednim okolnostima i suočeni sa nedostatkom dezinfekcionih sredstava na tržištu, kao i manjkom profesionalnog ljudstva za vršenje ove sanitarne mere, svaki koristan savet može nekima biti krucijalno važan.
Naravno, bolje organizovani stanari u većim zgradama mogu potražiti usluge firmi koje se bave dezinfekcijom.
Dezinfekcija protiv korona virusa se vrlo efikasno može vršiti sredstvima kućne hemije i uz upotrebu opreme koju poseduje skoro svako domaćinstvo. Kada je u pitanju kućna hemija sva sredstva koja se koriste za ciscenje wc sanitarnih povrsina mogu efikasno da posluze za dezinfekciju stambenih zgrada, jer su ova sredstva sama po sebi dezinfekciona.
Koja sredstva za dezinfekciju su najbolja?
Kako ne bi reklamirali i favorizovali odredjene proizvođače reći ćemo da se sva ova sredstva osećaju na hlor ili na miris vode u javnim bazenima. Pomenuti hlor i jedinjenja hlora spadaju u najefikasnija jedinjenja kada je rec o dezinfekciji protiv korona virusa. Sada se postavlja pitanje kako dozirati i napraviti dezinficijens.
Uzećemo u obzir da svi proizvođači kućne hemije prave istu ili vrlo sličnu razmeru aktivnog hlora u sredstvima za čišćenje, pa savetujemo da se razmera napravi u razmeri 1 : 5 što znači 1 litar sredstva i 5 litara vode. Ovako pripremljen rastvor moze da stoji neupotrebljen i duže vreme.
Što se tiče opreme za postupak dezinfekcije potrebne su nam posude, krpe, rukavice, fajtalice i ako imamo mogusnosti za prskalice u bilo kojoj varijanti.
Kako se dezinfikuje zgrada?
Dezinfekcija zgrade se po pravilu vrsi iz najudaljenije tačke objekta od vrata prema vratima na izlazu, tako da ispred nas ostaje dezinfikovana površina a iza nas ne dezinfikovana.
Pre početka dezinfekcije prvo je potrebno obući svu raspoloživu zaštitnu opremu rukavice, zaštitna odela a zatim krenuti u postupak dezinfekcije. Kada su u pitanju rukavice mogu se koristiti višekratne rukavice za pranje sudova .
Dezinfekciono sredstvo treba nanositi ravnomerno uz trud da se pokrije što veća površina. Kritična mesta i bitna mesta koja treba tretirati su podovi i sve one povrsine koje se cesto dodiruju rukama. Rukohvati, rucke, gelenderi, delovi lifta, postanski sandučići...
Ako smo u situaciju da imamo prskalice, preko svih ovih povrsina treba mlazom ovlaz rasprsiti dezinfekciono sredstvo. Ako smo u mogućnosti dobar savet je da se ispred ulaznih vrata zgrade postavi plitko korito sa natopljenim sunđerom u dezinfekciono sredstvo kako bi se đonovi obuće jednostavno dezinfikovali pri svakom prolasku tzv. dezinfekciona barijera.
Nakon dobro obavljenog postupka trebalo bi da se zateknemo na ulaznim vratima zgrade jer smo pomenuli da pravac kretanja ide od najvišeg sprata ka izlazu, a na kraju poželjno je obrisati ili isprskati đonove i onda tek ponovo ući u zgradu.
Prskalice ili fajtalice prebrisati sa napravljenim rastvorom, a krpe oprati u rastvoru i iscediti.
Nakon toga krpe koje smo koristili poželjno je isprati toplom vodom, takve krpe se nakon dezinfekcije mogu ponovo koristiti. Kada je reč o ostalim prostorijama zgrada kao što su lođe, podrumi i pomoćne prostorije dovoljno je dezinfikovati samo brave i kvake.
Pošto se u ovoj situaciji borimo protiv virusa koji se prenosi kapljičnim putem površine se kontaminiraju kijanjem, kasljanjem i dodirivanjem rukama, tako da su kritična mesta na kojima se može naći infektivni agens pomenuta ranije .
Upravnici zgrada, stanari, na vama je da učinite da vaša zgrada bude blagovremeno i na pravi način dezinfikovana. Sva vaša dobra iskustva, dobre prakse koje mogu da pomognu drugima očekujemo da vidimo u komentarima.
Autorski tekst: SrbijaSpace.rs
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Postoje firme (https://www.invekta.rs/) koje rade takozvani facility management, to je integrisano održavanej zgrada i poslovnog prostora, znači sve ja na njima stanari nema šta da se brinu ni oko tehničkog odravanja, čišćenja , pranja prozora, čišćenje podruma itd. Ovim firmama je lakše da u svoje usluge dodaju i dezinfekciju. One su stručne za to, imaju i opremu i sredstva i obučene radnike, klijenti nemaju nikakve obaveze, ne treba da jure nikoga kako bi njihvoe zgrada i dvorišta bila dezinfikovana i bezbedna.
Na početku svako krene da deznfikuje prostor u kome boravi, a onda prodju dani, nedelje i uhvati zamor od svega toga. I batali se i dezinfekcija i lična higijena.
Dekontaminaciju treba vrsiti sto cesce, kako poslovnog prostora,ulica tako i unutar zgrada.
...svidja mi se ovo sa fotokatalitickom dezinfekcijom!
Pravi tekst u pravo vreme. Hvala :) Ovo bi trebalo svi da odradimo u svojim zgradama.
Stanari u vecim zgradama bolje da se udruze i angazuju strucnjake... Sreca zivim u kuci, ali svaki put kad se vratim iz prodavnice obavezno preduzimam mere dezinfekcije.
dezinfekcija gradjevinskih povrsina je vrhunska stvar i tehnologije za dezinfekciju zgrada konstantno napreduju. u Japanu se vec nekih desetak godina koristi fotokataliticki tretman betonskih blokova. ovo ima dvojaku svrhu, ne samo da sprecava prljavstinu i ostale zagadjivace da se lepe na zidove vec je pokazano da fotokatalitickim dezinfikovanjem mogu da se ubiju i razliciti virusi i bakterije.
Uvek se plašim da li sam dezinfekciju uradio kako treba. Prvo da li je rastvor adekvatan, odnosno da li sam ga dobro napravio, a drugo da li sam pravilno tretirao površine. Posebno kada je ovaj virus u pitanju vreme njegovog zadržavanja je različiti na različitim materijalima, pa samim tim ne verujem da se na isti način tretiraju plastika i metal. U svakom slučaju, mišljenja sam da je bolje posao dezinfekcije poveriti stručnjacima ukoliko čovek to može da plati.