Internet prevare
Internet je sve popularniji, sve se više širi, a sa time se širi i opasnost i mogućnost za kriminalce da počine takozvane internet prevare. Cinici bi rekli da kada se povežete na Internet vi ste sami dali zeleno svetlo raznim prevarantima, hakerima i kriminalcima da vas opelješe, ali ipak koristi od Interneta su prevelike da biste ste ga se samo tako odrekli.
Šta je Internet prevara?
Definicija internet prevare (prema američkom FBI) je: upotreba internetskih usluga ili specijalno napravljenog softvera koji omogućuje internetski pristup potencijalnim žrtvama, a sa ciljem njihove prevare i (finansijsko) iskorišćavanje.
Smatra se da Internet prevare imaju uzlazni trend širenja i da se godišnje preko njih “obrne” nekoliko stotina miliona dolara.
Vrste internet prevara
Da nabrojimo nekoliko vrsta i metoda internetskih prevara:
- Ugrožavanje poslovne elektronske pošte – radi se o vrlo sofistic
iranoj prevari koji cilja kompanije koje rade sa inostranim poslovnim partnerima i koji obavljaju bezgotovinska prekogranična plaćanja bankarskim doznakama. Kod ovih prevara, e-meljovi kompanija i velikih korporacija se “hakuju” preko socijalnih inženjeringa ili upadima u njihove servere, posle koga se provode neovlašćeni novčani transferi, naravno na njihovu štetu.
- Krađa podataka: radi se od krađi bezbednosno osetljivih, zaštićenih i poverljivih krađa ličnih i korporativnih informacija, koje se dalje upotrebljavaju za nelegalne ciljeve. Podaci se kradu sa servera i računara kompanja, kopiraju, prenose, pregledavaju, koriste od strane neovlaštenog pojedinca ili se prodaju trećim licima.
- Internetske aukcijske prevare – primer: na sajtu za prodaju se oglašava neki predmet
po dosta niskoj ceni. Prevaranti prihvataju novac od pobednika u aukciji, ali ne isporučuju traženu robu ili isporučuju manje vredan predmet (falsifikat). Da bi pokrenuli aukcije, internet prevaranti kopiraju sajtove regularnih i legitimnih aukcijskih firmi (posebno je popularan eBay) i postavljaju lažne online prodavnice. Postoji i podvrsta ove prevare gde se oglašava veoma vredna roba (može da bude nekretnina, rasni konji, umetnička dela, IT oprema, motorna vozila, itd) koja ne postoji, ali zainteresovani kupci kontaktiraju prodavca koji izmisli neki razlog da ona nije trenutno dostupna (pr. - na carini je) i da je potrebno prethodno uplatiti neku sumu trećem licu (advokatu, agentu ili slično) koji će omogućiti njenu dostupnost. Naravno, kupac nikada ne dobije traženi predmet.
- Instalacija i širenje zlonamernih programa (Malware): radi se o zlonamernim softverima namenjeni onemogućavanju i oštećivanju računarskih sistema. Koriste se i kao sredstvo ucene.
- Obmanjivanje (Phishing ili Spoofing): simuliranje sigurne Web lokacije da bi se od korisnika dobile poverljive informacije. Prevare se odnose na širenje lažne elektronske pošte koja izgleda kao da je poslana od strane legitimnog izvora. Web lokacija međutim, nije prava i postavljena je samo kao pokušaj krađe korisničkih informacija.
- Farming – slična phishing-u sa tom razlikom da žrtva ne treba da odgovara na primljeni mejl. Dovoljno je samo da se on otvori i na računar se prikači zlonamerni virus (trojanac, trojanski konj) i tz. ki generator (key generator) koji krade informacije sa računara. Kada pokušate da se ulogujete na sajt, recimo banke, ovaj virus će vas preusmeriti na lažni sajt koji izgleda isto kao i sajt banke, i kada tamo unesete svoje podatke, prevareni ste i možete ostati bez prebijene pare na računu.
- Krađa identiteta (vishing ili pharming) - često se koristi zajedno sa phishingom (obmanjivanjem). Primer ove prevare je slanje e-majlova gde se lažno tvrdi da je osnovano neko legitimno poslovanje i gde se primatelji zavaravaju kako bi otkrili svoje lične i bezbednosno osetljive informacije (lozinke, brojevi kreditnih kartica, podatke o bankovnom računu).
- Softver za iznudu otkupa (Ransomware): vrsta zlonamernih programa koji ciljaju tehničke slabosti u korporacijskim ili ličnim mrežama i koji uskraćuju dostupnost samim mrežama ili nekim vitalno potrebnim podacima. Ovi softveri se najčešće isporučuju e-mejlovima za krađu podataka (phishing). Kada krajni korisnik prihvati i otvori mejl, program odmah stavi šifru na njegove podatke i on gubi pristup njima. U sledećem koraku traži se plaćanje otkupa za oslobađanje pristupa.
- Pretnje po život – na vaš mejl može da stigne poruka u kojoj se tvrdi da je unajmljeni plaćeni ubica koji vreba priliku da vas ubije ukoliko ne uplatite traženu sumu. Ova vrsta prevare cilja pre svega biznismene i dobrostojeće pojedince i familije.
- Neočekivani dobitak – odjednom ste dobili obaveštenje da ste dobili neki novac, poklon,
nagradno putovanje i sl. na nekom izvlačenju gde uopšte niste učestvovali, ili da ste dobili neko nasledstvo od ljudi koje nikada niste sreli. Dalje se u poruci traži da prosledite vaše informacije i da uplatite neku sumu (obično se radi o manjim sumama) za takse, porez ili angažovanje advokata koji će vam taj novac preneti na vaš račun. Naravno kada pošaljete novac, niko vam se neće javiti.
- Poslovne prevare – cilja pojedince koji traže novi posao i koji žele da rade od kuće. Njima se obećavaju veliki honorari za relativno lak posao, ali traži se uplata pre početka tog posla.
- Investicijske šeme – šalju se ponude za investiranje u veoma unosnim poslovima koji će doneti ogroman profit. Potencijalnim žrtvama se nude lažne insajderske informacije za određenu nadoknadu. Za ovu vrstu prevare kriminalci koriste veoma sofisticirane i dizajnerski veoma atraktivne websajtove.
- Prevare sa platežnim karticama – na lažnom sajtu koji se bavi internet prodajom od žrtve se traži da ostavi informacije o svojoj kreditnoj ili debitnoj kartici. Ovaj lažan sajt imitira pitanja i korake koje imaju pravi i legitimni sajtovi koji se bave e-prodajom, ali koriste ukradene informacije za kupovinu sa računa prevarenog vlasnika.
- Nigerijska prevara – ova prevara se zove tako zato što je Nigerija prva zemlja odakle su slati zahtevi, ali danas je ima je u svim zemljama sveta. Princip je sledeći: šalje se mejl na nekoliko hiljada adresa u kome stoji molba za pomoć u prebacivanju novca iz neke zemlje iz Afrike. Pošiljaoci se predstavljaju kao rođaci nekog zvaničnika, državnika, kraljevske familije i sl., i žele da prebace velike svote novca, za šta im je potreban (vaš) bankovni račun iz druge zemlje, a zauzvrat obećavaju bogatu proviziju. Potrebno je samo uplatiti neki manji ili veći deposit kako bi se transfer novca izveo. Deluje providno, ali lakovernih ljudi nikad dosta, tako da se smatra da na ovaj način prevaranti godišnje zarade nekoliko desetina miliona dolara.
Zaštita od internet prevara
Najbolja zaštita od Internet prevare je dobra edukovanost i pažljivost pri korišćenju Interneta.
- ne odgovarati na pokušaje prevare i ne davati informacije o sebi.
- Ukoliko primate e-mail ili SMS koji vam je sumnjiv najbolje ga je odmah izbrisati. Nikako ne otvarti atačment, tu možda leži zec, tj. zlonamerni virus
- Nemojte odgovarati ili se javljati na brojeve telefona koji su navedeni u porukama, a nikako nemojte slati pare, brojeve i druge informacije vaše kreditne kartice.
- Ne otvarajte sajtove koji su vam sumnjivi i niste sigurni o čemu se tu radi.
- Ukoliko kupujete na Interentu dobro se informišite o predmetu vašeg interesovanja i realnim cenama.
- Prijavite prevaru ukoliko vam se desi.
Autorski tekst: Nenad Savić
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Zdaj obstaja nova prevara, ki prihaja z e-pošto z dediščino. Moja soseda je prejela e-poštno sporočilo o neki družinski dediščini in od nje so zahtevali plačilo nekaj davkov, na koncu jim je poslala veliko denarja, ne da bi vedela, da so spletni prevaranti. Je 72-letna ženska in ni vedela, da gre za lažno dediščino. Zahvaljujoč podjetju za izterjavo, imenovanemu Amendall .net, ki ji je pomagalo izslediti bančni račun prevarantov, in denar je bil vrnjen nazaj k mojemu sosedu. Pazite na lažna e-poštna sporočila o dedovanju.
Kad god vam neko nudi kredit ili pozajmice bez provere i bez ikakvih sredstava obezbeđenja, sasvim je sigurno da je u pitanju prevara.
Bez obzira koliko ste očajni u tom trenutku i kakva vas je muka dovela do besparice, morate da shvatite da je u pitanju prevara a da prevaranti, odnosno kriminalci nemaju milosti za vašu lošu finansijsku situaciju.
Sumljivi? Tebra... Nisam pametan.
Bolje je sprečiti nego lečiti! Ovo je jedan od veoma korisnih saveta.
Nikada ne otvarajte mejl koji ima spajalicu od nepoznatog pošiljaoca.
Pogotovo ako nije najavljen mejl i ako ne prepoznajete pošiljaoca. Više puta smo se uverili da je ljudska radoznalost i neopreznost jača od zdravog razuma.
Neko napiše kliknite ovde i od 100 njih nekoliko klikne, iako su svesni da mogu imati posledice po podatke na računaru.
Jednostavno, takva je ljudska priroda.
Ako su vam bitni podaci na računaru onda se ponašajte odgovorno i racionalno, Inače cenu neodgovornog ponašanja znate ili ćete tek saznati.