Kako funkcioniše kreditna kartica - vodič za informisane i neinformisane
Vredno ste radili godinama, štedeli i čekali i vredelo je. Kupili ste stan i ostvarili jedan od glavnih životnih planova. Šta dalje?
Angažovali ste agenciju za selidbe i preneli stvari u novi stan. Nameštaj imate, kakav takav, ali nešto od toga se i ne uklapa u gabarite novih prostorija. A možda bi se supruga i deca radovali da se i neka nova stvar kupi i unese u stan.
Ali novca više nema, a stambeni kredit je tek počeo da se otplaćuje. Mnogo je nerealizovanih čekova koji svaki mesec kucaju na vrata, a nove ne možete dobiti.
Da li postoji još neka mogućnost da bar kupite novi televizor, dušek za bračni krevet, mašinu za sudove. Ili ćete morati da sačekate da otplatite kredit, a to je pola života.
Alternative su: Refinansiranje kredita, što i nije baš neki izbor jer ste tek izmirili nekoliko rata ili kreditna kartica koju vam bankari stalno nutkaju.
Zablude vezane za kreditne kartice
Kada se povede diskusija o kreditnim karticama, najveći broj je onih koji imaju veoma negativna iskustva. Gotovo svi se slažu da je to jedna velika prevara i da su jedva čekali da je se otarase. Tvrde da je gotovo nemoguće otplatiti napravljeni dug i da je to najskuplja vrsta kredita koji postoji.
Kada ih pitate za objašnjenje zašto je to tako, dobijate odgovor da je bolje i da ne pitate. Ali nekako se čini se da je to jedna od najčešćih zabluda kada su krediti u pitanju.
Zašto je to tako?
Zato što ljudi najčešće ne shvataju kako sve to funkcioniše. Zato što ne žele da utroše svoje dragoceno vreme na učenje, jer ionako oni “sve to dobro znaju”. Stihijski plaćaju najmanje što se od njih traži i pri tom sebi stvaraju dodatne troškove. Istina je da ne žele da priznaju, da ne poznaju dovoljno kamatni račun i procente, i da nisu ni slušali šta im je agent banke govorio dok su je uzimali. Jedva su dočekali da je dobiju i trk u prodavnicu. A kasnije su ignorisali bančine izvode, koje svaki mesec dobijaju i u kojima su sve stavke otplate razdvojene.
Šta treba da znate ako se ipak odlučite za kreditnu karticu
Ako se kartica koristi na adekvatan način, ona može da bude jedna od jako korisnih i isplativih vrsta kreditiranja. Pored toga što to nije baš toliko skupa, kreditna kartica nudi mnoge druge pogodnosti. Ona pored plaćanja u zemlji ili inostranstvu, omogućava i plaćanja putem interneta. Većina banaka je omogućila pri korišćenju kreditnih kartica i beskamatno plaćanje uz deljenje na rate. Naravno, samo ako se rate izmiruju na vreme.
Zašto onda većina građana, koji koriste kreditne kartice, imaju loše mišljenje o njima?
Zato što nisu dobro informisani i zato što ne izmiruju svoje obaveze adekvatno mesečnim obavezama koje imaju. To jest, oni ne vode računa o planu otplate, koji bi im u najkraćem vremenskom periodu omogućio da otplate dug koji su napravili.
Konkretno o kreditnim karticama
- Dug se otplaćuje u maksimalno 20 mesečnih rata
- Minimalna mesečna rata iznosi 5% od osnovnog duga
- Kamata iznosi oko 2% i na mesečnom nivou se dodaje dugu
- Održavanje kartice dodaje se na osnovni dug na mesečnom nivou
- Plaćanjem na rate ne zaračunava se kamata
Primer kupovine pomoću kreditne kartice
Kao prvi primer uzećemo da se pomoću kreditne kartice kupi nešto u vrednosti od 10.000 RSD, i onda ste od strane banke automatski kreditirani za taj iznos. Najčešće rata dospeva na naplatu tek 45 dana od izvršene kupovine, a minimalni iznos rate koju banka traži da uplatite u toku meseca je 20. deo tog duga.
Dakle, ako bi plaćali svaki mesec po 500 dinara, dug bi bio otplaćen za 20 meseci. Tako bar klijenti misle da treba!
Da li je to tačno i gde je tu onda interes banke?
Naravno da nije tačno. Interes banke je u naplati kamate na ostatak duga, kao i u naplati mesečne provizije za održavanje tog kreditnog računa, koja najčešće iznosi 150 dinara.
Banka zaračunava kamatu na iznos duga oko 1.8% na mesečnom nivou. Ove dve vrednosti se na kraju svakog obračunskog perioda dodaju osnovnom dugu i čine ukupni novi dug. Ako se želi otplata duga u 20 rata, one neće biti jednake i svaka od njih će morati da sadrži i ove dve komponente.
Kako sve to u praksi izgleda i kako da plaćate rate, i otplatite dug, a da se to ne otegne u večnost, već da se završi tačno za 20 meseci? Sledi primer koji će demonstrirati takav plan otplate.
Zbog lakšeg računanja umesto kamate koja je 1.8% ćemo uzeti da je 2% na mesečnom nivou.
Prilikom plaćanja prve rate minimalno je potrebno da uplatite 500 dinara. Na taj iznos ćete dodati iznos održavanja računa od 150 dinara i 2% kamate na ukupan dug od 10.000 dinara.
To znači da je za prvu ratu potrebno da se izvrši uplata 500+200+150, to jest 850 dinara.
Na ovaj način je otplaćeno 500 dinara duga.
Preostalih 9.500 dinara duga obračunava se za sledeći mesec. Prateći prethodnu analogiju, narednog meseca bi takođe uplatili500 dinara, zatim kamatu 2% na iznos preostalog duga od 9500 dinara, koja je sada 190 dinara i provizija 150 dinara. Ukupno bi druga rata trebalo da bude plaćena 840 dinara. Prateći ovaj postupak zaključujemo da bi šema otplate po ovom modelu izgledala ovako:
- 500+200+150
- 500+190+150
- 500+180+150
- 500+170+150
- .
- .
- .
- 500+20+150
- 500+10+150
Korišćenjem ove šeme otplate ste sa 15.100 dinara otplatili dug u 20 rata. Pri tom je plaćena osnovna kamata iznosila 2.100 dinara, dok je iznos za održavanje računa plaćen 3.000 dinara.
Ukupni procenat plaćene provizije od 5.100 dinaraje 30.6% na godišnjem nivou ilioko 2.55% mesečno.
Ovo jeste ozbiljan iznos kamate, ali je glavni uzrok mala visina kreditiranog iznosa. Na 10.000 dinara duga, vrednost od 150 dinara za održavanje kartice čini 1.5% od ukupno obračunate provizije, dok bi za 20.000 on iznosio samo 0,75%...
To znači da je situacija sa kamatom mnogo povoljnija ako je kreditirani iznos veći.
Sigurno bi od ovoga bio bolji izbor, da uzmete kredit na 20 meseci sa kamatnom stopom od oko 1.2% mesečno. Tada bi ste otplatu izvršili za 20 meseci, a naplaćena bi Vam bila značajno manja kamata.
Ali sa druge strane, lošiji od ovog je izbor da koristite dozvoljeni minus na koji je kamata oko 2.95% mesečno.
A sada da vidimo zašto su ljudi koji plaćaju samo minimalnu ratu ljuti na svoju kreditnu karticu.
Bez udubljivanje u problematiku sa kamatama, korisnici kreditne kartice najčešće odluče da svaki mesec izmiruju samo 20. deo duga, a ignorišu kamatu na ostatak duga i proviziju za održavanje kreditne kartice.
Ako napravimo analogiju sa prvim primerom tada se svaki mesec dug umanjuje za 500 dinara, ali i uveća za 2% i plus 150 dinara. Dakle ako bi se kao u prvom primeru otplaćivalo samo 500 dinara, svaki mesec, onda bi situacija po vas bila mnogo nepovoljnija.
Otplata bi bila izvršena tek posle 44. rate uz plaćenih 22.000 dinara, što bi rezultovalo i prosečnom godišnjom kamatom od 32,73%. Ovo je ujedno i najgori način otplate rata i onaj koji produžava rok otplate za više nego duplo duži vremenski period.
Dobro je napomenuti i kako je kamata na dozvoljeni minus veća i najčešće iznosi 35.4% i ona predstavlja najgori način kreditiranja.
Kupovina nameštaja, bele tehnike ili televizora
Cene kućnih aparata, bele tehnike i nameštaja mogu varirati od 2.000 pa sve do 200.000 dinara. I gotovo sve ove stvari mogu biti predmet kupovine pomoću kreditne kartice.
Da vidimo da li se to isplati?
Sa aspekta mogućnosti kupovine od kuće i na daljinu situacija je jasna. Pored čestih promocija i popusta koji se mogu ostvariti plaćanjem putem kreditne kartice, tu je i prednost brzog reagovanja putem online plaćanja, kada su promocije i roba se brzo rasproda.
Ali da vidimo da li je to povoljnije u odnosu na keš kredite koji imaju povoljne kamatne stope.
Uzmimo na primer da želite da kupite na kredit dušek za krevet koji košta 30.000 dinara. Ako biste uzeli keš kredit od 30.000 dinara na 20 meseci, godišnja kamatna stopa iznosila bi oko 14% i ukupno bi ste vratili oko 35.000 dinara.
Ako biste posredstvom kreditne kartice kupili isti dušek, prema prethodno opisanoj odgovornoj šemi otplate na 20 meseci, prva rata tada bi iznosila 1.500+600+150, ili 2.250 dinara, a poslednja 1.680 dinara. Za otplatu dušeka bi se ukupno izdvojilo 39.300 dinara.
U ovom slučaju bi provizije za održavanje imale manji uticaj u odnosu na primer sa dugom od 10.000 dinara, jer je sada rata značajno veća od 150 dinara. Ukupni procenat kamate bi sada iznosio 18.6% na godišnjem nivou, a to je samo za 4,6% više od keš kredita. U ovom slučaju dolazimo do zaključka da je keš kredit sa istim rokom otplate povoljniji od korišćenja kreditne kartice, ali ona i pored toga ima svoje prednosti u vidu raznovrsnosti pri plaćanju.
A ako bi kupljena stvar bila skuplja, razlika bi bila još manja.
Korišćenje kreditne kartice za kupovinu na rate bez kamate
Zaključak koji se nameće je da kreditna kartica ne mora da bude loš izbor kreditiranja, čak i ako dug nije podeljen na rate bez kamate.
Ali sada dolazimo do glavne prednosti današnjih kreditnih kartica – bezkamatnog plaćanja na rate. Ako bi uzeli keš kredit od 30.000 na 12 meseci, vratili bismo oko 34.000 dinara.
Ako bi koristili plaćanje na rate putem kreditne kartice, izostala bi kamata na ostatak duga i samo bi se plaćala mesečna provizija 150 dinara (mesečna rata 3.150 dinara). Ovo znači da bi za izmirenje duga trebalo da vratimo ukupno samo 31.800 dinara.
U ovom slučaju je kreditna kartica bolji izbor od keš kredita. Ako bi veći iznosi bili u pitanju, razlika u korist kreditne kartice bi bila još veća jer nema kamate, već se samo 150 dinara plaća održavanje kartice. Jedina mana ovog načina kreditiranja je što je broj rata fiksan i ne može biti veći od 12.
Posle svega može se zaključiti sledeće:
- Kreditna kartica nije najnepovoljniji način kreditiranja
- Poznavanje osnova bankarskog poslovanja kod naroda, na jako je niskom nivou, ali ga to ne sprečava da uzima aranžmane koje koristi na svoju štetu
- Kreditna kartica može biti najpovoljniji način kreditiranja
Pisac ovih redova druži se sa kreditnom karticom punih 18 godina. Za to vreme nije prekoračio rok za plaćanje dospelih obaveza! Ne radi u banci. Pored divnih putovanja koje je priuštio sebi i porodici, raznoraznih stvari koje je kupio, mnogo je lepih želja sebi i drugima ispunio uz pomoć svoje omiljene kreditne kartice.
Naravno da bi ste i vi koristili kreditnu karticu bez dodatnih troškova, morate se malo edukovati, što čitanjem ovog članka već i jeste.
Vodite samo računa o rokovima izmirenja, jer svako prekoračenje datuma i plaćanje posle datuma kada nastaje obaveza, povlači sa sobom dodatne troškove.
A setite se samo vremena kada ste razmišljali o pripremi dokumentacije za stambeni kredit. Mislili ste da godinama nećete ništa novo moći da kupite za stan!
Dakle, kreditnu u ruke, kupujte stvari za svoj dom i UŽIVAJTE U ŽIVOTU!
Slike: pexels.com
Autorski tekst: Bolewriter
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
sad znam gde sam gresio :) salim se, svi znaju da je kreditna kartica mamipara .. ali potrosacko drustvo je jace
Malo poduži tekst ali izgleda da i ne može da se na kraći način sve to objasni. U bankama često nemamo vremena i strpljenja da se upoznamo sa svim uslovima i mogućnostima. Da, kreditna kartica je odlična ako je pravilno koristite.
Bravo za tekst! Jasno i za domacice i za domacine pogotovo. Kreditna kartica je ipak elegantnija od cekova a ko ume da je iskorisit na pravi nacin to jeste pomoc u svakodnevnoj borbi sa cenama.
Najbolja je opcija otplate na rate bez kamate za skuplje proizvode. To zaista radi!
Kreditna kartica, kao i svaka druga vrsta ugovora o kreditiranju košta. Dobro je kada se ima dovoljno za sve ali kada zatreba, potrebno je koristiti je tako da se ne izazovu dodatni troskovi. Ja sam npr. danas kupio peglu i tastaturu na kreditnu sa 20% popusta i na 3 rate. Račun je bio 7.600 dinara. Naplaćeno mi je oko 6000. Placacu tri meseca po 2.000 i odrzavanje kartice 150 dinara. To znaci da sam ustedeo 1150 dinara, tj. dobih tastaturu besplatno i jos racun izmirujem na tri rate!
Kul! Sve je lakse kad se zna kako to funkcionise. I to tekst bez reklame nijedne banke.
Imala, zeznula se, razdužila, vratila, i više je nikad nisam uzela. Ne sviđa mi se da stalno nekome nešto dugujem. Zovite me staromodnom, ali više volim keš. Pružim se koliko sam dugačka, i ne razmišljam šta će biti ako yakasnim ili ne budem imala da pokrijem dug.
Ja sam vise za ono koliko imas - toliko se otvori. Ne volim kredite....mnogo para na kraju se da banci .. Kad imam neki visak onda stavim sa strane, sto je sigurno - sigurno.