Kako zaštititi lične podatke i privatnost u digitalnom dobu: Zakon, pravila i praksa
Sigurnost podataka i privatnost su postali jedne od najvažnijih tema u današnjem digitalnom dobu. Sa sve većim korišćenjem tehnologije, ljudi su sve više zabrinuti za to kako njihovi lični podaci mogu biti zloupotrebljeni, te kako mogu da zaštite lične podatke i privatnost na internetu.
Zbog toga su, mnoge države, uključujući i Evropsku uniju, donele regulative kojima žele da zaštite privatnost građana i njihove lične podatke.
Jedna od takvih regulativa je i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon se bavi upravljanjem i obradom ličnih podataka i predstavlja usklađenost sa EU regulativom Generalnim uredbama o zaštiti podataka (GDPR). Njegov cilj je da obezbedi zaštitu i privatnost ličnih podataka svakog pojedinca i da osigura da se ti podaci obrađuju na zakonit i etičan način.
Takođe, ovaj zakon uključuje i važnost saglasnosti za obradu podataka o ličnosti. To podrazumeva da svako ima pravo da odlučuje da li će dati dozvolu ili ne za obradu ličnih podataka.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti isto tako utiče na poslovanje i korišćenje ličnih podataka u biznis sferi. Preduzeća i organizacije moraju da budu usklađene sa ovim zakonom kako bi obrađivali lične podatke svojih klijenata i zaposlenih u skladu sa zakonom i etikom.
Razumevanje osnova ovog zakona je važno za svakog građanina koji želi da zaštiti svoje lične podatke. Uključujući i to koja su njihova prava i obaveze u vezi sa ličnim podacima, kao i šta se smatra zloupotrebom podataka, te kako se to sprečava.
Onima koji žele da saznaju više o ovom zakonu ili im je potrebna stručna podrška u vezi sa obradom podataka, advokat za privredno pravo može biti od velike pomoći. Konsultovanjem sa stručnjakom dobićete adekvatan savet i smernice u vezi sa primenom zakona o zaštiti podataka.
Učenici osnovnih škola su posebno ugroženi jer najviše vremena provode na društvenim mrežama i popularnim digitalnim platformama. Istraživanja pokazuju da skoro 40% dece između 12 i 18 godina ne zna kako da zaštiti svoje podatke na internetu.
Dakle, ostaje pitanje, da li oni u potpunosti razumeju rizike i posledice deljenja svojih ličnih podataka na mreži? Iz tog razloga deca moraju da uče o zaštiti podataka od malih nogu. Njihovo obrazovanje u ovoj oblasti osigurava da se odgovorno i bezbedno kreću u digitalnom svetu.
Neadekvatno čuvanje ličnih podataka, poput ostavljanja istih na stolovima, oglasnim tablama i bacanjem biografija kandidata u smeće, samo su neke od nepravilnosti koje se ne primećuju i ne smatraju rizičnim za poslovanje, a često se javljaju u domaćim kompanijama.
Zato je neophodno, pre svega, da se kroz edukaciju podigne svest o važnosti ličnih podataka i rizicima koje donosi regulatorna legislativa. Takođe je neophodno uvesti posebne procedure koje bi eliminisale ovakvo neadekvatno ponašanje zaposlenih i rukovodstva, čime se smanjuje izloženost podataka. Jedna od najboljih politika u ovom oblasti je "politika čistog stola", koja se često preporučuje u procesu usklađivanja sa EU regulativom GDPR.
Svi smo kliknuli na "pop-up“ prozor bez čitanja obaveštenja o "kolačićima“ koji čuvaju naše lične podatke i informacije o IP adresi. Ali da li ste ikada stali da razmislite kako se ove informacije koriste?
Kada tražite paket za odmor na mreži, ne smete da unosite nijedan od svojih podataka. Međutim, geolokacije i dalje imaju instalirane kolačiće koji prate vaše ponašanje i profilišu vas prema onome što tražite.
Na primer, ako tražite najjeftinije hotelske ponude na određeni datum, provajder će tačno znati šta tražite i pratiće koliko puta ste pogledali određenu destinaciju. Kada se konačno odlučite i zatražite onlajn ponudu, algoritam koji je profilisao vaše ponašanje može da oceni vašu nameru da kupite i prikaže višu cenu zbog automatizovanih ugrađenih cena.
Ovo je jedan od primera zašto GDPR postoji – da sankcioniše kompanije da neprikladno obrađuju lične podatke.
Kada se radi o poslodavcima i zaposlenima, mnogi nisu svesni da podaci o kretanju i lokaciji spadaju u podatke o ličnosti. Na primeru komercijaliste koji se koristi službenim automobilom, laptopom, telefonom i karticom za kontrolu pristupa, jasno se vidi da se podaci o ličnosti mogu ukrštati i da se o ljudima može saznati mnogo toga.
Ipak, potrebno je da se podaci o lokaciji i kretanju koriste samo u skladu sa zahtevima posla, kako bi se zaštitila privatnost zaposlenih. Kompanije bi trebalo da preispitaju svoje postupke, da bi osigurale da se podaci o ličnosti ne upotrebljavaju u korist poslodavca ili da se ne naruši privatnost zaposlenih.
Na taj način će moći da se očuva nezavisnost i privatnost osoba. Isto tako, obezbediće se da se podaci o njima ne koriste na pogrešan način.
Izazov koji zaštita podataka o ličnosti predstavlja će se vremenom samo povećavati. Digitalizacija je, uprkos visokoj upotrebi savremenih tehnologija, i dalje pod kontrolom i uticajem ljudskog faktora.
Međutim, pravi izazov leži u sve prisutnijoj veštačkoj inteligenciji. Naime, ako se ne bude pravilno kontrolisala, mogla bi rezultirati teškim posledicama.
Veštačka inteligencija nosi rizike kojih nema bez tehnoloških inovacija, što nameće još veću obavezu institucijama, a posebno državnom Povereniku, da zaštiti lične podatke, edukuje ljude i podigne svest o važnosti zaštite podataka o ličnosti.
Samo kroz saradnju državnih institucija i civilnog društva može se postići bolja zaštita prava privatnosti. Samim tim će se podići i svest građana o važnosti zaštite podataka o ličnosti.
Slika: unsplash.com