Krpelji i njihovo uništavanje
Krpelji
Krpelji spadaju u “artropode” i imaju veći značaj za veterinarsku medicinu, jer su prenosioci krpeljske groznice (babezioze), dok kod ljudi mogu biti uzročnici tzv. “Lajmske bolesti”. Uništavanje krpelja se sprovodi mehaničkim metodama - košenjem trave i dezinsekcijom zelenih površina.
Dezinsekcija krpelja se vrši najčešće u proleće i to na području urbanih i suburbanih travnatih površina.
Ranije su krpelji imali cikličnu aktivnost u toplom periodu godine, od marta do oktobra, ali sa pojavom blagih zima, krpelji i bolesti vezane za njih se javljaju tokom cele godine. Dezinsekciona sredstva koja se koriste u sistematskim akcijskim dezinsekcijama su iz grupe “piretroida”, insekticida koji dokazano nema loših efekata po zdravlje ljudi i toplokrvnih životinja.
veličina krpelja
Krpelji su ektoparaziti koji se hrane krvlju domaćina, a to mogu biti svi sisari, ptice a ređe gmizavci i vodozemci. U prirodi se krpelji najčešće mogu naći u visokoj travi, gde vrebaju potencijalnog domaćina. Najčešće navale krpelja su u proeleće i početkom leta, kada počinje toplije vreme i ima dosta vlage. Razvojni ciklus krpelja se sastoji iz tri faze: larva, nimfa i odrasli oblik (adult).
U svakoj fazi razvoja neophodan je obrok krvi. Ženka se češće može sresti kao napasnik, može položiti jaja samo ako se nasisa krvi. Veličina krpelja razlikuje se u zavisnosti od razvojnog oblika: larva oko 1 mm, odrasla ženka oko 4-5 mm. Kada se nasisa krvi može dostići veličinu zrna graška i veće.
Žive oko godinu dana, ređe duže. Krpelji imaju složen usni aparat, koji im omogućava da se čvrsto zabodu u kožu domaćina i tako ostanu sve dok se ne nasisaju krvi i sami otpuste.
U velikom broju, krpelji mogu da izazovu ozbiljne anemije kod domaćina. Pored anemija, krpelji mogu, kao prenosnici da izazovu veliki broj ozbiljnih oboljenja kod ljudi i domaćih životinja, poput: lajmske bolesti, virusnog meningoencefalitisa, Q-groznice, tularemije, babezioze, erlihioze, anaplazmoze, itd. Krpelji su podeljeni u 3 familije:
- Tvrdi krpelji (Ixodidae)
- Meki krpelji (Argasidae)
- Nuttalliellidae, koji sadrže samo jednu vrstu, Nuttalliella namaqua
Kontrola krpelja je neophodna, da si se sprečila pojava ovih bolesti. To podrazumeva tretiranje domaćih životinja, ali i tretiranje zelenih površina (parkova, šetališta, izletišta, itd.) akaricidima, kao i održavanje zelenih površina.
Autorski tekst: Nenad Savić
Vaše povratne informacije nam mnogo znače.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
Molimo Vas
da kliknete na ikonicu koja odražava Vaš nivo satisfakcije posle pročitanog teksta.
NEZADOVOLJAN
JAKO ZADOVOLJAN
Kako ste ocenili ovaj tekst?
Jednostavno, protiv ovih malih opasnih napasti i prenosioca baš nezogdnih bolesti nema pravog otpora osim pažljuivog pregleda posle boravka u prirodi.
Oni su mali i nečujni i crni.
Pregled i pogotovo ako osetite svrab u nekim delovima tela posle boravka u prirodi su poziv na akciju.
I pored svega, kada se krpelj nekako zakači za vaše telo, važno je da što kraće boravi u vašoj koži. Logično, ovo je posebno bitno ako je krpelj zaražen, jer se već posle 24 sata povećava rizik da će osoba oboleti od grozne lajmske bolesti.
Dakle, pažljivo i pažljivo i opet malo pažljivo. Neposredno nakon ubušenja, građani krpelja mogu sami izvaditi pincetom, tako što će ga uhvatiti što bliže uz kožu i blago povući na gore, u suprotnom smeru kretanja kazaljke na satu.
Ovom prilikom ne treba koristiti nikakva hemijska sredstva. Obavezno treba proveriti da li je krpelj ostao ceo, a nakon toga mesto uboda očistiti alkoholom.