Krpelji i opasnosti po zdravlje ljudi i životinja
Krpelji i opasnosti po zdravlje ljudi i životinja
Krpelji su ektoparaziti koji parazitiraju na toplokrvnim životinjama, pticama i ljudima. Oni su dosadne napasti ali i vektori zaraznih bolesti
Životni ciklus krpelja
Krpelji jedan deo života žive slobodno a drugi, kada se hrane, žive parazitski na domaćinu. Razmnožavanje krpelja je u tesnoj vezi sa ishranom krvlju domaćina. Jednim krvnim obrokom ženka obezbedjuje formiranje, sazrevanje i polaganje jaja. Oplodjene ženke nakon uzimanja krvnog obroka padaju na tlo, traže tamna i zaštićena mesta sa puno vlage i tu polažu jaja. Najčešće jaja polažu ispod suvog lišća, u podnožju trava ili žbunja, pukotina na zemlji ili prebivalištima glodara. Plodnost varira od 1500 do 17000 jaja. Iz jaja se razvija larva iz koje se presvlačenjem razvija nimfa, a od nje nakon presvlačenja nastaje adult. Presvlačenje se nikad ne odvija na domaćinu već slobodno na tlu. U zavisnosti od klimatskim uslova i vrsta krpelja ciklus razvoja traje 6-10 meseci.
Rasprostranjenost i periodi pojavljivanja
U našim krajevima javljaju se u većem broju u proleće i u ranu jesen.
Neke od vrsta krpelja:
Opasnosti po zdravlje
Krpelji su prenosioci mnogih zaraznih bolesti kao što su:
Izuzetno je značajno da krpelji nemaju prirodnih neprijatelja osim jake zime i fazana, što uvećava značaj dezinsekcije krpelja.
Značaj dezinsekcije
Primarni razlog dezinsekcije krpelja leži u sprečavanju širenja zaraznih bolesti od kojih oboljevaju kako ljudi tako i životinje. Izazivaju velike ekonomske štete u vidu uginuća stoke ali i opasnosti po javno zdravlje širenjem infektivnih bolesti. Svesna značaja ovog problema, firma Eko End se ozbiljno posvetila problemu dezinsekcije krpelja. Dezinsekcija krpelja se izvodi primenom ekološki prihvatljivih i bezbednih hemijskih sredstava, bezopasnih po zdravlje ljudi i životinja.