Leto je pravo vreme za zalihe vitamina D
Vitamin D je neophodan za pravilan rast i zdravlje dece od samog rođenja. Beba počinje da skladišti zalihe vitamina D još tokom razvoja u materici. Nakon rođenja ove zalihe opadaju tako da ga je neophodno nadoknaditi.
To se može učiniti konzumiranjem određenih namernica koje sadrže vitamin D, korišćenjem suplementacije ili izlaganjem suncu. Bebe koje se hrane majčinim mlekom po pravilu ne dobijaju dovoljnu količinu vitamina D pa je potrebno njegovo dodatno unošenje.
Nedostatak vitamina D u prvoj godini života povezan je nastankom rahitisa, oboljenja koje ima za posledicu meke i savitljive kosti, deformacije grudnog koša, kostiju glave, ruku i nogu.
Prema nacionalnim i evropskim standardima obavezna je suplementacija vitamina D3 od 8. dana nakon rođenja pa sve do navršene prve godine života deteta.
Bebe koje se hrane adaptiranim mlekom sa dodatkom vitamina D ne moraju unositi dodatne količine ovog vitamina osim ukoliko pedijatar nije odredio drugačije.
Starijoj deci su takođe potrebni vitamini za decu, pa tako i vitamin D za pravilan rast i razvoj kostiju. Osim toga, nedostatak vitamina D povezuje se i sa nastankom različitih oboljenja kao što su srčane tegobe, multiple skleroza, dijabetes, autoimuni poremećaji.
Simptomi koji ukazuju na nedostatak vitamina D kod dece su:
Izloženost suncu je najprirodniji način stvaranja zaliha vitamina D. Pod uticajem sunčeve svetlosti, neaktivan oblik vitamina D prelazi u aktivan oblik, odnosno vitamin D3 i čuva se u mišićima i masnom tkivu mesecima. Čak 80% vitamina D se sintetiše u koži kada je izložena sunčevoj svetlosti.
Zato je potrebno da deca što duže borave na suncu i svežem vazduhu. Vitamin D skladištiće se u telu i kada dete nije direktno izloženo suncu u smislu sunčanja na plaži. Dovoljno je da dete provede jedan do dva sata dnevno u šetnji ili igrajući se napolju kada je sunce blago odnosno tokom jutarnjih i popodnevnih časova.
Roditeljima se preporučuje i da provere indeks UV zračenja pre nego što decu izlože suncu. Kada je reč o direktnom izlaganju suncu odnosno sunčanju ono se preporučuje samo uz zaštitne kreme ali nikako u najtoplijem delu dana.
Treba krenuti sa kremama sa visokim faktorom zaštite (SPF 50), pa postepeno smenjivati zaštitni faktor kako dete "dobija boju". Birati kreme specijalno namenjene za decu a po mogućnosti i one koje omogućavaju sintezu vitamina D.
Preporučena dnevna doza vitamina D za decu stariju od godinu dana i odrasle je 15 mikrograma ili 600 IU. Namirnice koje su najveći izvor vitamina D su:
Dečiji jelovnik treba da sadrži ove namirnice koje su značajan izvor vitamina D. Međutim, to je ponekad teško izvodljivo, posebno ukoliko su dece izbirljiva u pogledu hrane a i količina može predstavljati problem.
U skladu sa tim, odlično rešenje je unos vitamina D kroz dodatke ishrani. Posavetujte se sa svojim pedijatrom u vezi izbora suplementacije koja sadrži ovaj vitamin.
Na osnovu pregleda, rezultata krvne slike i drugih parametara, pedijatar će prepisati detetu odgovarajuće dodatke ishrani sa vitaminom D a moguće su i kombinacije sa drugim vitaminima koja su od značaja za dečiji razvoj i jačanje imuniteta.