U poslednje vreme mnogo se govori o eksploziji koja je potresla Čačak. Svako područje, i radno okruženje, gde postoje eksplozivne i zapaljive naprave, ima potencijalni rizik od moguće pojave eksplozija i turbulentnog sagorevanja, što bi moglo dovesti do ugrožavanja ne samo bezbednosti i imovine ljudi već i ozbiljnog narušivanja zdravlja lokalnog stanovništva. Da bi se ove mogućnosti svele na najmanju moguću meru, ili potpuno uklanjile čime bi se povećala bezbednost ljudi i imovine,  nadležni organi ali i sektori za ekologiju a i zaštitu zdravlja trebali bi da se pozabave ozbiljno ovom problematikom.

Ministarstva odbrane, zdravlja i  unutrašnjih poslova, trebalo bi da pronađu najbolje mehanizme za procenu stvarne situacije ugroženosti zdravlja ljudi i imovine od  štetnih efekata eksplozije eksplozivnih naprava. U suprotnom kao što se i nedavno desilo, na ovim poljima rada moguć je u kratkom vremenskom periodu nastanak krizne situacije, nakon čega možemo samo da spašavamo što se spadsiti da i eventualno sprečimo negativne posledice.

Posebnu opasnost predstavlja osetljivost određenih proizvodnih i tehnoloških procesa u preduzećima odbrambene industrije u pogledu potencijala požara, eksplozije opasnih gasova i tečnosti, zatim u količini i osetljivosti eksploziva i zapaljivih materija koje učestvuju u procesima proizvodnje i deaktivacije  različitih opasnih supstanci i gotovih proizvoda.

Treba biti svestan činjenice da se u slučaju požara i eksplozija  oslobađaju različiti toksični gasovi: ugljen monoksid, gas azota, vodonik-sulfid, sumpor-dioksid, koji odlaze u atmosferu i vazduh koji udišemo zbog čega lokalno stanovništvo može biti značajno zdravstveno ugroženo.

Simptomi trovanja opasnim gasovima lako se kamufliraju, te ih često prepoznajemo kao simptome viroze ili trovanja hranom: umor, pospanost, mučnina, glavobolja, nesvestica, vrtoglavica, zbunjenost, gubitak apetita, crvenilo kože…

Gubitak svesti, halucinacije i delirijum, uglavnom se javljaju u poslednjim stadijumima trovanja, kada je osoba već vrlo blizu gubitka života i ovi simptomi se uglavnom javljaju ako se u kratkom vremenskom periodu udahne velika količina gasa odnosno ako je osoba direktno izložena ovim otrovima tokom eksplozija ili požara.

Sanaciju požara obavljaju stručna lica i kada se lokalizuje i sanira požar u potpunosti, problem izgleda rešen.

No, da li je zaista tako?!

Nažalost glavni problem,  ostaje još uvek prisutan u vazduhu a često se dešava da neke isparljive gasove naša čula ne mogu detektovati. Ipak, to što ih ne vidimo  i ne osećamo ne znači da oni nisu prisutni i da ne prave štetu našem organizmu. Pojedini gasovi i teški metalispadaju u jake iritanse /izazivajući, suzenje očiju, pojačanu sekreciju iz nosa, kijanje, kašalj/ dok su drugi veoma toksični i opasni po respiratorni i nervni sistem i mogu imati dugoročne posledice.

Možemo li se zaštititi?!

Kao što smo pomenuli, najveća odgovornost i mere bezbednosti i dalje ostaju u rukama nadležnih službi dok dodatne mere kojima možemo sačuvati svoje zdravlje i briga o zdravlju ostaju na nama.

Sve više se na našim prostorima povećava svest o faktorima rizika koji utiču na naše zdravlje; loš kvalitet, vode, hrane, vazduha, smanjena adaptacija na stres, štetnost elektromagnetnih zračenja zagađenje zemljišta, zbog čega se sve češće pribegava zdravom načinu života i detoksikaciji organizma.

U cilju detoksikacije sve češće se primenjuju detoxamin na bazi aktiviranog zeolita, crveni zdravac, hlorela, kineski peršun koji imaju sposobnost eliminacije toksina i teških metala iz organizma. Drugi pak pod prevencijom podrazumevaju suplementaciju, jačanje imunog sistema fitopreparatima, zaštitu od elektromagnetnih zračenja /NITL/, bavljenje umerenom fizičkom aktivnošću i antistres programe poput pilatesa i joge.

Ipak, najveći problem predstavljaju loš kvalitet vode i vazduha -  elementi nežive prirode od kojih zavisi život i opstanak populacije. Srećom i za to ima leka! Aparati za prečišćavanje vode na bazi reverzne osmoze i fotokatalitički prečišćivači vazduha bude nadu da za svaki problem postoji rešenje, samo je pitanje koliki smo ulog spremni da uložimo da bi naše zdravlje održali na optimalnom nivou.

Autorski tekst: SrbijaSpace.rs

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet