Vitamin D je jedan od najznačajnijih vitamina za zdravlje, međutim većina ljudi ga ne unosi na dnevnom nivou u dovoljnoj količini.

Brojne naučne studije ukazuju na esencijalnost vitamina D za organizam i imunitet, a u doba globalne pandemije jačanje našeg odrambenog mehanizma može biti od presudnog značaja.

Kako bismo shvatili koliko je važno unositi optimalnu količinu ovog vitamina, u nastavku teksta pozabavićemo se značajem, količinom i načinom unosa vitamina D.

Uloga vitamina D u organizmu

Kao što smo već u samom uvodu rekli, D vitamin jača imunološki odgovor organizma, a podstiče i pravilan razvoj kostiju. Dobar rad mišića i nervnog sistema takođe zavisi od ovog vitamina, stoga je krucijalno za naše zdravlje da ga unosimo u optimalnoj količini svakoga dana.

Kako vitamin D utiče na zdravlje kostiju?

Vitamin D apsorpbuje minerale fosfora i kalcijuma iz digestivnog trakta, a zatim ih skladišti u skeletni sistem pospešujući njegov rast i razvoj. Ova dva minerala u svojoj koegzistenciji sačinjava najveći deo ljudskog skeleta - oko 99% kalcijuma i 85% fosfora u organizmu nalazi se u kostima.

1% kalcijuma se nalazi u cirkulaciji i veoma je važan za nervnu regulaciju, mišićne kontrakcije i srčanu funkciju, dok ostatak fosfora učestvuje u svim metaboličkim procesima u organizmu.

Kako se unosi vitamin D?

Vitamin D je poznat i kao “vitamin sunca” jer su njegov primarni izvor upravo sunčevi zraci. Studije ukazuju da je dovoljno 15 minuta dnevne izloženosti suncu, kako bismo uneli dovoljnu količinu ovog vitamina u organizam.

Iz tog razloga većina ljudi je u deficitu ovog vitamina tokom zimskih perioda kada nismo izloženi suncu, pa je važno unositi ga dodatno preko hrane i suplemenata.

U hranu bogatu vitaminom D spadaju riba, riblje ulje, maslinovo ulje, maslac, avokado, sojino mleko, goveđa jetra, jegulja, punomasni mlečni proizvodi, ceđena narandža, kvasac, pečurke i žumance. Ubacite ove namirnice u vašu redovnu ishranu, kako biste bili sigurni da unosite dovoljnu količinu ovog vitamina.

Ukoliko ipak niste sigurni da li ste uneli dovoljno vitamina D, stručnjaci preporučuju konzumaciju suplemenata u vidu tableta, kapsula ili ulja. Trudnice i dojilje imaju povećanu potrebu za vitaminom D, stoga je potrebno posavetovati se sa lekarom o optimalnoj količini i načinu unosa.

Količina vitamina D se meri u međunarodnim jedinicama (eng. International Unit - IU).

Preporučene dnevne doze vitamina D prema starosnoj dobi su:

• do 12 meseci: 400 IU
• od 1 do 13 godina: 600 IU
• od 14 do 18 godina: 600 IU
• od 19 do 50 godina: 600 IU
• od 51 do 70 godine: 600 IU
• preko 70 godine: 800 IU

Koje su posledice nedovoljnog unosa vitamina D?

Kao što smo već napomenuli, vitamin D je veoma važan vitamin koji unosimo izlaganjem sunčevom svetlošću, konzumiranjem namirnica i suplemenata. Međutim, ukoliko zanemarimo sve te činjenice lako može doći do ozbiljnijih zdravstvenih problema.

S obzirom da je vitamin D esencijalan za razvoj i rast kostiju, nedovoljan unos ovog vitamina može dovesti do demineralizacije kostiju, ili nedovoljne mineralizacije novonastalih kostiju, što može dovesti do rahitisa kod dece i osteoporoze kod odraslih.

Rahitis kod dece je stanje u kojem kosti postaju mekane, zbog čega može doći do deformacija, naročito onih kostiju koje trpe opterećenje. Simptomi kod dece su smanjena čvrstina lobanje, četvrtasta glava, zadebljanje hrskavice, deformitet grudnog koša i nogu, kao i mlitavi mišići.

Sa druge strane, osteoporoza kod odraslih predstavlja progresivni gubitak koščane mase, što dovodi do velike fragilnosti kostiju u kojem može doći do preloma i pri svakodnevnim aktivnostima.

Koje su posledice prevelikog unosa vitamina D?

Namirnica može ujedno biti lek i otrov, u zavisnosti od količine koju unosimo.

Uzimanje mnogo veće količine od preporučenog dnevnog unosa duži vremenski period može biti otrovno zbog velike količine kalcija u krvi, i dovodi do gubitka apetita, mučnine, povraćanja, prekomerne žeđi, pojačanog lučenja mokraće, slabosti, nervoze i visokog krvnog pritiska.

Kalcij se taloži svuda po telu, a najviše u bubrezima što može dovesti do oštećenja njegove funkcije. Lečenje se sastoji iz obustave unosa vitamina D i pridržavanje dijete sa niskim sadržajem kalcija. U težim slučajevima, odgovarajući lekovi su neophodni da se uključe u terapiju.

Da li vitamin D pomaže u borbi protiv Covid-19 virusa?

Značaj vitamina D u borbi protiv Korona virusa i dalje se klinički ispituje, međutim kao što smo već pomenuli, vitamin D ima ogromnu ulogu u jačanju imunog sistema pa samim time može pomoći da se lakše izborimo sa virusom, bez ozbiljnijih posledica po zdravlje.

Potrebno je naglasiti da unos vitamina D neće puno pomoći pacijentima sa težom kliničkom slikom, ali je odlična preventivna mera.

Još jedan od razloga zbog čega stručnjaci preporučuju povećan unos vitamina D u doba pandemije je karantin. Naime, kada dugo vremeno provodimo u zatvorenom prostoru sunčevi zraci ne dopiru do nas, pa je samim time smanjena i količina ovog vitamina koju dnevno unosimo.

Kao što možemo uvideti iz navedenog, unos optimalne količine vitamina D je esencijalan za naše sveobuhvatno zdravlje, kao i rast i razvoj kostiju.

Unosite namirnice bogate vitaminom D, izlažite se suncu ukoliko ga ima barem 15 minuta dnevno, a u nedostatku namirnica i sunca koristite suplemente, kako biste bili sigurni da ste uneli dovoljnu količinu vitamina D.

Autorski tekst: SrbijaSpace.rs

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet