Period adolescencije je označen značajnim promenama u životu svakog pojedinca, kako na mentalnom, tako i na fizičkom planu. Sam po sebi, ovaj period je čini se i jedan od najosetljivijih životnih razdoblja.

Uz činjenicu da ga odlikuju velike promene, odrastanje u ovim godinama zahteva i promene okruženja, relativno naglo osamostaljivanje u odnosu na roditelje, a prirodno i potrebu za sopstvenim kutkom u kojem će svaki tinejdžer želeti da ispuni svoje pravo na privatnost i slobodu, da se izrazi i da upozna sebe i osobu u koju izrasta.

Iako je svojevrsan izazov za roditelje da prihvate ove korake svog deteta ka zrelosti, veoma je važno da ih podrže u ovom prelaznom periodu, jer će ovakvi vidovi podsticaja pomoći tinejdžerima da formiraju zdrave navike, zdrav odnos prema sebi i svom okruženju i lakše i uspešnije stupe u svet odraslih.

Poštovanje prava na privatnost

Kada su sasvim mala i pre no što zađu u taj komplikovani tinejdžerski uzrast, deci je potrebna veća bliskost roditelja koji su tu da ih uče samostalnom funkcionisanju. Nakon ulaska u period adolescencije, deca su sposobna da prigrle samostalnost za koju su ih roditelji do tada osposobljavali, a roditeljska podrška se sada svodi na usmeravanje i razumevanje različitih dvojbi koje se u tinejdžerima dešavaju, odnosno pomaganje svom detetu da razume sebe.

Jasno je da će na ovom putu vašem detetu biti potrebno da oseti da njegova okolina prihvata promene koje mu se dešavaju, a to znači da će početi da ga tretira kao osobu nadomak odrasloj dobi, kojoj je potreban sopstveni mir, povremena distanca i priznavanje prava na privatnost. Prvi korak ka uspostavljanju odnosa koji odgovara osetljivom uzrastu tinejdžera jeste da adaptirate svoj dom njegovim novim potrebama i obezbedite mu sopstveni prostor.

Otkrivanje i izražavanje sebe

Ulaskom u period adolescencije, mladi se neretko traže, te i pokušavaju da iznađu sopstvene načine na koje bi mogli da izraze svoju ličnost, bilo da je u pitanju kreativni rad, fizička aktivnost ili specifičan lični stil. Za ovakav pre svega mentalni proces samotraženja je detetu zaista potreban zaseban kutak, ne bi li neometano prolazilo kroz određene faze odrastanja i imalo prostora da ih razume.

U zavisnosti od tipa ličnosti, neki tinejdžeri će rado deliti svoja osećanja i razmišljanja sa drugima, dok će drugi većinu svojih unutarnjih dešavanja radije prvo ostavljati za sebe neko vreme. Iako je potrebno ohrabrivati dete da ispolji sve ono što se u njemu zbiva, jednako je potrebno dati mu do znanja da je to stvar izbora i obezbediti kutak u kojem će moći da se bavi sobom.

Prostor za porodicu sa više dece

Prilikom rešavanja stambenog pitanja, porodice sa više dece ili parovi koji planiraju porodicu, pretpostavljaju potrebu za većim brojem prostorija kada deca porastu i zbog toga je sobnost jedan od glavnih kriterijuma. Iz ovog razloga je funkcionalan prostor koji može da obezbedi kvalitetna novogradnja najčešći izbor porodica sa većim brojem članova.

Ukoliko je među decom značajna razlika u godinama ili su različitog pola, zasebne sobe su gotovo neophpodnost po ulasku u tinejdžerski period, kada će svako dete želeti da ima mogućnost odvajanja od brata ili sestre i fokusiranja na sebe, svoje aktivnosti i prijatelje.
 

Prostor za učenje

Pored činjenice da adolescencija sobom nosi potrebu za poštovanjem privatnosti kao vidom emotivne podrške, zaseban prostor za mlade u ovom uzrastu je potreban i zbog njihovih školskih obaveza. S godinama je deci potrebno sve više koncentracije da savladavaju sve kompleksnije gradivo, čemu ne idu u prilog brojna dodatna interesovanja koja gotovo svaki prosečni tinejdžer neguje.

Iz ovoga možemo zaključiti da zaseban prostor u ovom periodu života mlade osobe predstavlja jedan od osnovnih uslova za obavljanje svakodnevnih obaveza. Naravno, ukoliko ovo nije moguće, postoje različita alternativna rešenja.

Problem nedostatka prostora

Govoreći o potrebi za zasebnim prostorom u tinejdžerskoj životnoj dobi, moramo uzeti u obzir da u pojedinim porodicama ovo jednostavno nije opcija, odnosno da ograničene materijalne mogućnosti stoje na putu kupovini prostranije nekretnine. Ukoliko je ovo slučaj, postoji opcija reorganizacije prostora, u kojem vaše dete može dobiti svoj zasebni kutak za dnevne aktivnosti (dakle, ne mora nužno biti spavaća soba).

Potrebno je da razgovarate sa svojim detetom i da zajedničkim snagama pronađete rešenje za problem nedostatka prostora, koji može biti u domenu prilagođavanja vašeg doma njegovim novim potrebama.

Valjan odnos roditelja sa decom počiva na emotivnoj povezanosti, poverenju, strpljenju i razumevanju različitih faza odrastanja. Za roditelje je potrebno da ima poverenje u svoje dete ne bi li ga podržao u potrebi za sopstvenim prostorom, a istovremeno je ovo dokaz njegovog razumevanja različitih faza i emotivnih potreba koje su deo iskustva njihovog deteta.

Ukoliko radite na tome da svom tinejdžeru priuštite zaseban kutak, imaćete priliku takođe i da stavite na test njegovu odgovornost i zrelost u kontekstu brige o svojoj sobi i ophođenja prema narednom koraku ka sticanju potpune samostalnosti.
 

Photo by cottonbro: https://www.pexels.com/photo/a-woman-looking-in-at-her-daughter-s-bedroom-6471002/

Image by rawpixel.com

Autorski tekst: Ljiljana Bugarin

Kako ste ocenili ovaj tekst?

Tweet